Vostani, Serbije! Vostani, carice! I daj čadom tvojim videt' tvoje lice! Obrati serdca ih i očesa na se, I daj njima čuti slatke tvoje glase. Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi, I Serblje vozbudi! Ti vozdvigni tvoju carsku glavu gore Da te opet pozna i zemlja i more, Pokaži Evropi tvoje krasno lice, Svetlo i veselo, kako vid Danice, Vostani, Serbije! i proč. Spomeni se, mati naša, tvoje perve slave, Tvojih vraždebnika ti posrami glave! Divjeg janičara teraj sa Vračara, Koji svog istoga sad ne sluša cara! Vostani, Serbije! i proč. Tebi sad pomaže nebesna volja, I sad ti se pokazuje sudbina bolja, Svi bližnji tvoji tebi dobra žele I daljni se narodi tvom dobru vesele. Vostani, Serbije! Vostani, Serbije! Mati naša mila! I postani opet što si prije bila! Serbska tebi vopiju iskrena čada Koja hrabro vojuju za tebe sada. Bosna, sestra tvoja, na tebe gleda, I ne želi tebi nikakova vreda. Ko tebe nenavidi, ne boj ise Boga Od kojega tebi ide pomoć mnoga. Hercegova Zemlja i Černaja Gora. Daleke države i ostrovi mora - Svi tebi pomoć nebesnu žele, Sve dobre duše tebi se vesele I soglasno vele: Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi, I Serblje vozbudi!